U godini kada svet obeležava 400 godina od smrti Vilijema Šekspira, iskoristićemo priliku da posvetimo vreme i misli delu velikana svetske književnosti čiji opus i nakon 4 veka intrigira čitaoce širom planete. Pošto je „ ceo svet pozornica“ pokušaćemo da sa malo mašte, glume, muzike, umetničkog dara i savremene tehnologije zagrebemo površinu Šekspirovog sveta i pustimo da nas odvede u avanturu obeležavajući tako godišnjicu smrti Barda koji je svojim delom promenio svet književnosti.
Šekspir je rođen u malom mestu Stratford na reci Avon u skromnom domu u kome se otac nadao da će Vilijem nastaviti njegov zanat. Pogledajte ovu zanimljivu prezentaciju da biste otkrili nešto biografskih podataka:
Šekspir je rođen u malom mestu Stratford na reci Avon u skromnom domu u kome se otac nadao da će Vilijem nastaviti njegov zanat. Pogledajte ovu zanimljivu prezentaciju da biste otkrili nešto biografskih podataka:
Međutim, snovi mladog Šekspira bili su daleko veći.
„ Sada je leto i uskoro će doći glumci. Blato zaostalo od oluje prskalo ga je po listovima, ali nebo je bilo visoko i plavo i vlažno: livade su blistale, a drveće je otežalo i vlažno pijano njihalo lišće, i kud god je pogledao i šta god je omirisao, najavljivalo je glumce – vreme je da glumci dokoturaju svoje čarobne taljige preko stratfordskog mosta. Vreme je za buđenje.“
Džud Morgan „Tajni život Vilijema Šekspira“
I tako, budnim i gladnim duhom, mladi Vilijem je pohitao u bučni, poročni London sa putujućim glumcima pod zaštitom Kraljice Elizabete I ne bi li našao pero i hartiju na kojima će biti ispisani najlepši soneti, komedije, istorijske drame i tragedije, koje i danas traže tumačenje.
Bezbrojna iskušenja čekala su na tom putu, a da li je uspeo da im odoli?
„ Sada je leto i uskoro će doći glumci. Blato zaostalo od oluje prskalo ga je po listovima, ali nebo je bilo visoko i plavo i vlažno: livade su blistale, a drveće je otežalo i vlažno pijano njihalo lišće, i kud god je pogledao i šta god je omirisao, najavljivalo je glumce – vreme je da glumci dokoturaju svoje čarobne taljige preko stratfordskog mosta. Vreme je za buđenje.“
Džud Morgan „Tajni život Vilijema Šekspira“
I tako, budnim i gladnim duhom, mladi Vilijem je pohitao u bučni, poročni London sa putujućim glumcima pod zaštitom Kraljice Elizabete I ne bi li našao pero i hartiju na kojima će biti ispisani najlepši soneti, komedije, istorijske drame i tragedije, koje i danas traže tumačenje.
Bezbrojna iskušenja čekala su na tom putu, a da li je uspeo da im odoli?
Kontroverze oko identiteta
U književnom svetu smatra se da ima mesta za osnovanu sumnju u identitet Vilijama Šekspira. Među onima koji su za života postavili pitanje njegovih autorskih prava su čak Mark Tven, Čarls Dikens i Orson Vels.
U srcu problema je činjenica da se o životu čoveka koji je bio tako vešt sa perom ne zna mnogo. Svi se, naime, slažu da je Šekspir rođen u Stratfordu, postao glumac u Londonu i vratio se u Stratford, gde je i umro 1616. Ali, tu gledišta počinju da se razilaze.
„Stratfordisti“, kako se nazivaju, veruju da je Šekspir isti čovek koji je napisao najveća književna dela u istoriji engleskog jezika. Antistratfordisti tvrde da nema čvrstih dokaza koji bi povezali Šekspira sa dramama, poemama i sonetima koji mu se pripisuju.
I tu počinje igra. Za stratfordiste je dovoljno to što je njegovo ime štampano na stranicama mnogih njegovih dela. Antistratfordisti, opet, ističu da niko čak ni ne zna kako je on ispisivao svoje ime – preostali uzorci njegovog rukopisa jesu samo šest potpuno različitih potpisa.
Ono što njima ide na ruku je i činjenica da je u Šekspirovim delima pokazano široko poznavanje književnosti, jezika, života na dvoru, istorije, muzike, putovanja, politike – što nije nešto čime bi se mladić skromnog porekla i obrazovanja, tek pristigao u London, mogao pohvaliti. Stratfordisti ovo smatraju snobizmom, jer je osnovno obrazovanje tog doba moglo da omogući osnovu za pisanje. Adut koji govori u prilog tome je da je većina Šekspirovih dela zapravo adaptacija starijih i da je ono što mu je nedostajalo u iskustvu lako mogao da nakoknadi maštom. To ga čini vrlo naprednim piscem svoga vremena jer je lična iskustva tkao u svoja dela, što tada nije bio običaj. Na vrlo prepreden način on se bavio i političkim pitanjima pošto je kroz ista mogao da iznese svoj stav i kritiku društva, ali ne i da za to bude kažnjen kao oni koji su to činili direktno i otvoreno.
Pročitajte šta "Telegraf" piše na temu njegovog identiteta:
U književnom svetu smatra se da ima mesta za osnovanu sumnju u identitet Vilijama Šekspira. Među onima koji su za života postavili pitanje njegovih autorskih prava su čak Mark Tven, Čarls Dikens i Orson Vels.
U srcu problema je činjenica da se o životu čoveka koji je bio tako vešt sa perom ne zna mnogo. Svi se, naime, slažu da je Šekspir rođen u Stratfordu, postao glumac u Londonu i vratio se u Stratford, gde je i umro 1616. Ali, tu gledišta počinju da se razilaze.
„Stratfordisti“, kako se nazivaju, veruju da je Šekspir isti čovek koji je napisao najveća književna dela u istoriji engleskog jezika. Antistratfordisti tvrde da nema čvrstih dokaza koji bi povezali Šekspira sa dramama, poemama i sonetima koji mu se pripisuju.
I tu počinje igra. Za stratfordiste je dovoljno to što je njegovo ime štampano na stranicama mnogih njegovih dela. Antistratfordisti, opet, ističu da niko čak ni ne zna kako je on ispisivao svoje ime – preostali uzorci njegovog rukopisa jesu samo šest potpuno različitih potpisa.
Ono što njima ide na ruku je i činjenica da je u Šekspirovim delima pokazano široko poznavanje književnosti, jezika, života na dvoru, istorije, muzike, putovanja, politike – što nije nešto čime bi se mladić skromnog porekla i obrazovanja, tek pristigao u London, mogao pohvaliti. Stratfordisti ovo smatraju snobizmom, jer je osnovno obrazovanje tog doba moglo da omogući osnovu za pisanje. Adut koji govori u prilog tome je da je većina Šekspirovih dela zapravo adaptacija starijih i da je ono što mu je nedostajalo u iskustvu lako mogao da nakoknadi maštom. To ga čini vrlo naprednim piscem svoga vremena jer je lična iskustva tkao u svoja dela, što tada nije bio običaj. Na vrlo prepreden način on se bavio i političkim pitanjima pošto je kroz ista mogao da iznese svoj stav i kritiku društva, ali ne i da za to bude kažnjen kao oni koji su to činili direktno i otvoreno.
Pročitajte šta "Telegraf" piše na temu njegovog identiteta:
Soneti
Soneti su nastali najverovatnije između 1591. i 1598.godine. Šekspirolozi su pokušali da odrede tačan datum njihovog nastanka, ali konsenzus nikada nije postignut.
Objavljeni su 1609.da bi šokirali javnost nedvosmislenim homoseksulanim aluzijama i otvorenom erotskom notom.
Sonet 18
Upravo ste čuli jedan od najlepših, ako ne i najlepši sonet od svih, ali ono što jeste delikatno u vezi sa njim je činjenica da su soneti 1–29 posvećeni muškarcu, a da li je sam autor bio homoseksualne orijentacije sasvim je drugo pitanje. Naime, u to doba nije bilo neuobičajeno da muškarci izražavaju svoja osećanja prema prijateljima na ovaj način. A naravno, moguće je i da Šekspir zbog straha od društvenog linča nije mogao javno da iznese svoje iskrene želje prema jednom naočitom mladiću, Mr.W.H. A ko je on bio, ostaje zagonetka. Vilijam Herbert, Erl od Pembroka ili Henri Vrajtesli, Erl od Sautemptona?
„A mladi izdanak nije samo bogat i moćan, već obrazovan, kulturan, posvećen svojoj biblioteci koliko i konjušnici. Blagotvorno sunce oko kojeg se umetnici mogu rasporediti kao zvezde, odražavajući nešto od velike svetlosti“
Džud Morgan „Tajni život Vilijema Šekspira“
„A mladi izdanak nije samo bogat i moćan, već obrazovan, kulturan, posvećen svojoj biblioteci koliko i konjušnici. Blagotvorno sunce oko kojeg se umetnici mogu rasporediti kao zvezde, odražavajući nešto od velike svetlosti“
Džud Morgan „Tajni život Vilijema Šekspira“
Soneti 127–152 posvećeni su Crnoj Dami. Autor nas upoznaje sa ženom nekonvencionalne lepote, koja ne haje za njega, što kod autora, umesto plemenitih, budi negativne osećaje i ona postaje „Crna dama“ da bi autor obojio njeno zlo više nego njenu lepotu.
Sonet 130
Među njima nalaze se i dve duže poeme „Venus i Adonis“ i „Silovanje Lukrecije“, a verovatno su nastali u doba kada su pozorišta bila zatvorena zbog kuge koja je vladala Engleskom i Šekspirove potrebe da postane priznat i kao pesnik. Obe nose posvetu Erlu od Sautemptona koja glasi:
| shakespeares_poems_-_shakespeare_in_quarto.pdf |
Odlike Šekspirovih tragedija i komedija
Šekspirov život podeljen je na četiri perioda:
I period je pre 1595, kada je napisao svoje mladalačka, a time i najmaštovitija dela poput „Komedije zabune“ i „Sna letnje noći“. („San letnje noći“ sprema se kao predstava za april.),,Romeo i Julija“, „Ričard II“ i „Ričard III“ su takođe nastali u ovom periodu.
II period (od 1595. do 1601) – Odlikuje ga manje preterivanja, više realizma i dublji uvid u ljudsku prirodu. U „Kako vam drago“ kroz Žakove reči teče tuga (čuveni monolog „Ceo svet je pozornica“), kao i u „Mletačkom trgovcu“, „Henriju IV“ i „Henriju V“.
III period (od 1601. do 1608) – „Ovo vreme je izašlo iz zgloba. O prokletstvo, sram, što sam rođen da ga ja popravljam sam!“, rekao je Hamlet, a mislio Šekspir. Njegov otac je preminuo 1601, a prijatelje su pogodile „praćke i strele sudbine obesne“. Iste godine, Elizabeta je pogubila Erla od Eseksa zbog izdaje, a pod istom optužbom Erla od Sautemptona bacila u londonski Tower. Čak se i sam Šekspir mogao naći među osumnjičenima. U ovom periodu nastali su Julije „Cezar“, „Hamlet“,„ Otelo“, „Makbet“ i „Kralj Lir“. Pogledajte kratku lutkarsku predstavu „Kralj Lir“ da biste znali o čemu se radi.
IV period (1608. do 1613) obeležile su stabilnost, jačina i slast zrelih godina. 1608. umrla mu je majka, a njena smrt i živo sećanje na njenu dobrotu i ljubav su vrlo verovatno uzrok njegovom blažem pogledu na život. Najveća dela su „Simbelin“, „Zimska bajka“ i „Bura“, koja spadaju u žanr tragikomedija.
Tragedije prate specifičnu šemu
I karakteristika – U drami je glavni lik plemić sa tragičnom greškom koja vodi do njegovog tragičnog pada, najčešće smrti. On je centar oko koga se sve dešava, a greška je, na neki način, njegova zla kob. U Hamletovom slučaju, to je odlaganje akcije, a kod Kralja Lira, podela imanja između tri ćerke.
II karakteristika – Svaka tragedija sadrži natprirodne elemente, što je logično jer je verovanje u natprirodne sile u Šekspirovo doba bilo jako zastupljeno. Te iste sile zajedno sa vešticama, čarobnjacima, vilama, duhovima imaju posebnu ulogu u dramama. One doprinose padu glavnog lika, ali ga same ne prouzrokuju. U isto vreme, to nisu likovi koji su umišljeni, već stvarne sile koje imaju svoja otelotvorenja i koje ostali učesnici, kao i publika, vide i čuju. O Hamletu i duhu njegovog oca ćemo posebnom prilikom.
III karakteristika – U svim tragedijama glavni lik tj.plemić umire,a Šekspirov omiljeni način da se oprosti od svojih junaka bili su otrovi.
Tragedije prate specifičnu šemu
I karakteristika – U drami je glavni lik plemić sa tragičnom greškom koja vodi do njegovog tragičnog pada, najčešće smrti. On je centar oko koga se sve dešava, a greška je, na neki način, njegova zla kob. U Hamletovom slučaju, to je odlaganje akcije, a kod Kralja Lira, podela imanja između tri ćerke.
II karakteristika – Svaka tragedija sadrži natprirodne elemente, što je logično jer je verovanje u natprirodne sile u Šekspirovo doba bilo jako zastupljeno. Te iste sile zajedno sa vešticama, čarobnjacima, vilama, duhovima imaju posebnu ulogu u dramama. One doprinose padu glavnog lika, ali ga same ne prouzrokuju. U isto vreme, to nisu likovi koji su umišljeni, već stvarne sile koje imaju svoja otelotvorenja i koje ostali učesnici, kao i publika, vide i čuju. O Hamletu i duhu njegovog oca ćemo posebnom prilikom.
III karakteristika – U svim tragedijama glavni lik tj.plemić umire,a Šekspirov omiljeni način da se oprosti od svojih junaka bili su otrovi.
|
| ||
Komedije
Šekspirove komedije, vedrog duha i pune dosetki, i danas zabavljaju publiku širom sveta. I kod njih se može uočiti šema koja se ponavlja. Evo trailera za film „Mnogo vike ni oko čega“, koji ćete imati prilike da gledate kad dođe mesec filmova.
I karakteristika – Zamena identiteta je veoma često alatka koju koristi. Parovi blizanaca menjaju uloge, likovi su vešto prerušeni ili se plemenite dame oblače u muškarce. Ove zamene uloga bile su još zanimljivije u Šekspirovo doba jer su ženske uloge igrali dečaci.
II karakteristika – Zapleti su veoma složeni, i obično je njih nekoliko zapleteno u jedan glavni. To su priče o mnogo različitih likova koje se prepliću na zabavan način, a kad se tome doda nekoliko preokreta tokom predstave, publika je sve vreme na iglama, iščekujući rasplet. On neminovno sledi i dešava se na opšte zadovoljstvo svih likova, i dobrih i loših, i pravih i prerušenih.
III karakteristika – Šekspir se često služi igrom rečima i dvosmislenim značenjima istih reči. Nekad zabavan, nekad smešan, ali uvek inteligentan trik koji bi danas nama, bez dodatnih objašnjenja, bio potpuno nerazumljiv. Kad već govorimo o jeziku, ovde možemo pomenuti uvrede kojih ima pregršt i za onoga kome su upućene značile su zadovoljenje osvetom ili večnu sramotu. Poslušajte sami:
II karakteristika – Zapleti su veoma složeni, i obično je njih nekoliko zapleteno u jedan glavni. To su priče o mnogo različitih likova koje se prepliću na zabavan način, a kad se tome doda nekoliko preokreta tokom predstave, publika je sve vreme na iglama, iščekujući rasplet. On neminovno sledi i dešava se na opšte zadovoljstvo svih likova, i dobrih i loših, i pravih i prerušenih.
III karakteristika – Šekspir se često služi igrom rečima i dvosmislenim značenjima istih reči. Nekad zabavan, nekad smešan, ali uvek inteligentan trik koji bi danas nama, bez dodatnih objašnjenja, bio potpuno nerazumljiv. Kad već govorimo o jeziku, ovde možemo pomenuti uvrede kojih ima pregršt i za onoga kome su upućene značile su zadovoljenje osvetom ili večnu sramotu. Poslušajte sami:
IV karakteristika – Happy End. Ljubav uvek pobedi sve prepreke na svom putu. Priča se završava brakom glavnih protagonista, ili najavom istog.
Tragikomedije „Simbelin“, „Zimska bajka“ i „Bura“ poseban su žanr sa ozbiljnim zapletom, ali sretnim završetkom.
Evo kratkog sadržaja „Bure“':
Istorijske drame
Istorijske drame obuhvataju period engleske istorije od XII do XVI veka. Svaka drama naslovljena je imenom vladara datog perioda, a radnja se koncentriše na njegov lik.
Po hronološkom redosledu to su: Kralj Džon, Ričard II, Henri IV (I i II), Henri V, Henri VI (I, II, III), Ričard III i Henri VIII, iako nisu pisane po tom redosledu. One su, zapravo, dramatizacije pet generacija srednjovekovnih borbi za vlast kroz Stogodišnji rat sa Francuskom, od Henrija V do Jovanke Orleanke, i Rata ruža između dinastija Jork i Lankaster.
Šekspir je voleo i rado čitao istoriju tragajući za dramatičnim uticajem istorijskih ličnosti na tok dešavanja, te je kreirao upečatljive likove u nosećim ulogama. Stoga se i danas ti likovi poistovećuju sa stvarnim istorijskim ličnostima, a tek su pomalo dotakle istorijske činjenice.
Istorijske drame su veoma dopadljive. One ne samo da pružaju uvid u političke procese srednjeg veka i renesanse već nude i detaljnu, živu sliku celokupnog društva, od njegovog vrha do dna – život na dvoru, plemstvo, život u krčmama, polusvet, među prosjacima i svim ostalim porama društva.
Pročitajte tekst iz "Telegrafa"
U okviru istorijskih drama postoje tri „rimska“ komada. Naziv nose jer je radnja smeštena u doba antičkog Rima. To su „Julije Cezar“, „Antonije i Kleopatra“ i „Koriolan“. Izvor i inspiraciju za njih Šekspir je našao u spisima rimskog istoričara Plutarha. Sve one, na prvom mestu, istražuju fenomen moći, a zatim i odanosti, ratovanja, ljubavi, prijateljstva i časti.
Evo kratkog sadržaja "Antonija i Kleopatre"
Evo kratkog sadržaja "Antonija i Kleopatre"
Ričard Barton i Elizabet Tejlor u filmskom spektaklu iz
1963. kao Antonije i Kleopatra
Vilijam Šekspir je umro u 52. godini, 23. aprila 1616, a uzrok njegove smrti ostao je nepoznat. Sahranjen je u crkvi Sv.Trojice, blizu kuće u kojoj je rođen i odrastao. Njiegov prijatelj i rival Ben Džonson bio je u pravu kad je rekao da Šekspir „nije za ovo vreme, već za sva vremena“.
Oni koji imaju namere i sreće da obiđu Stratford i crkvu u kojoj se nalazi grob ovog velikana naići će na epitaf (koji je sam napisao).
Oni koji imaju namere i sreće da obiđu Stratford i crkvu u kojoj se nalazi grob ovog velikana naići će na epitaf (koji je sam napisao).
A da bi ga bolje razumeli, evo objašnjenja:
Dok mirno počiva u Stratfordu, njegova ličnost i dalje puni novinske stupce. Telegraf od 9.8.2015. donosi sledeću zanimljivu priču o našem glavnom junaku sa kojom ćemo završiti uvod u projekat i pozvati vas da pratite i učestvujete u temama i aktivnostima koje vas inspirišu.
Autor projekta
SandraPlazibat
Izvori:
- http://shakespeare.about.com/od/thehistories/a/Shakespeare_Histories.htm
- http://www.theguardian.com/education/2002/apr/21/artsandhumanities.highereducation
- http://www.nosweatshakespeare.com/shakespeares-plays/modern-hamlet/
- http://www.nosweatshakespeare.com/shakespeares-plays/play-types/roman-plays/
- http://www.nosweatshakespeare.com/shakespeares-plays/play-types/history-plays/
- http://www.shakespeareauthority.com/family/natural-plant-poisons-in-shakespeare-poison-as-weapon-and-symbol-in-the-tragedies
- http://www.bbc.com/future/story/20140416-do-shakespeares-poisons-work
- http://www.shakespeare-online.com/biography/fourperiods.html
- http://www.storyboardthat.com/articles/education/english/types-of-shakespearean-plays
- http://www.telegraph.co.uk/culture/theatre/william-shakespeare/
- http://www.shakespeare-online.com/sonnets/130detail.html
- http://www.shakespeare-online.com/faq/sonnetsfaq.html
- http://shakespeare.about.com/od/thedarkladysonnet1/a/Dark_Lady_Sonnets_Intro.htm
- http://www.shakespeare-online.com